Otkrivanje zakonitosti u podacima u obrazovnim organizacijama 
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 50 | Nivo: Fakultet organizacionih nauka

SADRŽAJ:
1. Uvod
Razum je, od postanka sveta, najveći i neprevaziđeni dar, koji je čovek ikada dobio. Pomoću razuma čovek opstaje, postoji, stvara i razvija se. Znanje pak ima svoje granice, ma koliko obimno i sveobuhvatno bilo. Razumom čovek uvek teži da, do sledećeg koraka u saznavanju, objasni neobjašnjeno i ispuni praznine u svom znanju. Koristeći, pre svega dokaze o zakonima prirode koje mu pruža neposredno okruženje, čovek usvaja znanje i stiče iskustvo. Godinama i vekovima su se razvijale discipline i nauke kojima je čovek prelazio tu granicu razumnog i saznajnog.
Preko matematike, zatim statistike a kasnije, sa razvojem računarskih mašina, putem mašinskog učenja, data warehouse-a i podrške odlučivanju, OLAP-a , kao i povećane mogućnosti procesiranja velike količine podataka dolazi do razvoja otkrivanja zakonitosti u podacima (OZP) , kao discpline i oruđa pomoću kojeg iz skupa podataka dobijamo korisne informacije. Nastanak i razvoj OZP-a traje dvadesetak godina. Počeci se vezuju za 1989. godinu, kada je Gregory Piatetsky-Shapiro organizovao prvu konferenciju na temu otkrivanja znanja u bazama podataka , koje će kasnije prerasti u otkrivanje zakonitosti u podacima. Devedesetih godina mnoge kompanije počinju razvoj OZP alata i standarda, pa tako na tom polju rade IBM, Lockheed, SGI, SPSS Inc. i drugi. Danas, to je jedna od oblasti primenjene nauke koja ima višestruku primenu, za koju su razvijeni standardi na svetskom nivou i čiji doprinos postaje nezamenljiv u mnogim institucijama i poljima primene. Postoje dve stvari koje su uticale na pojavu OZP-a. S jedne strane to su stalne, nepredvidive i brze promene u okruženju organizacije i potreba da se na njih što kvalitetnije odgovori, a OZP predviđa buduće trendove i kretanja, dozvoljavajući da se donose proaktivne odluke, bazirane na znanju. Sa druge strane to je pojava moćnih informacionih tehnologija koje omogućavaju obradu podataka jer se količina podataka čuvanih u elektronskom obliku enormno povećava u današnje vreme. Količina podataka se duplira svakih 20 meseci, dok se broj baza podataka povećava još većim intezitetom. Prema istraživanjima Berkli univerziteta, iz 2002. godine, procena je bila da količina podataka koji se generišu iznosi oko jedan milion terabajta godišnje, od kojih je velika većina u elektronskom formatu. To je značilo da je u naredne tri godine generisano više podataka nego u čitavoj ljudskoj istoriji do tada.
Dosta je radova objavljeno na temu OZP-a, od onih koji se bave teorijskim osnovama do radova koji obrađuju praktičnu primenu OZP-a u raznim sferama društvenog delovanja. Ovaj rad pokušaće da predstavi stranu praksu u primeni OZP-a u visokoškolskim ustanovama i da tako pruži uvid u moguće pravce razvoja njegovih aplikacija za domaće potrebe.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]